Home > Destinacije > Jonska ostrva

Jonska ostrva - 14 dana

Avanturistička tura za prave ljubitelje jedrenja

Za naše goste koji već imaju iskustva u plovidbi organizujemo jedrenje do Jonskih ostrva sa polaskom iz Bara.

Bar – plovidba preko Jadranskog mora - Otranto (Italija) – Otonoi (Grčka) – zapadna obala Krfa (Paleokastricija) – Paksos i Antipaksos – Parga - istočna obala Krfa (stari grad Krf) – Erikuza – Bar

Bar – Otranto: posle plovidbe preko Jadranskog mora (115 nm) odmorićete se u divnom italijanskom gradu u kome su istorija i zabava sjedinjeni na svakom ćošku. Marina u Otrantu ima struju, vodu i kupatila. Znamenitosti grada su Katedrala, vizantijska crkva i stari grad.

Otranto – Otonoi Ovo malo ostrvo na Otrantskim vratima sa samo desetak kuća i nekoliko taverni mnogim nautičarima služi za odmor pre jedrenja ka Krfu.

Krf je tokom svoje burne istorije trpeo mletački, francuski i britanski uticaj. Ima toliko toga da se vidi i obiđe a naši ljudi obično iskoriste priliku da posete Srpsku kuću i ostrvo Vido. Na vama je da sa skiperom napravite dogovor koje delove ostrva ćete obići jer Krf može da udovolji svačijim ukusima. Najbolja marina na Krfu je marina Guvija.

Kasiopi i Paleokastricija su po mnogima najprivlačnija mesta na Krfu. Privezište u Kasiopiju je u centralnom delu naselja, a na lokalnom trgu odvija se noćni život (klubovi, pabovi). U blizini su i mnoge šljunkovite uvale i plaže.

Paksos se nalazi samo sedam nautičkih milja južno od Krfa. To je najmanje od svih naseljenih jonskih ostrva i samim tim odiše autentičnom ostrvskom atmosferom. Na ostrvu se nalaze tri ribarska mestašca na kojima može da se sidri. Na zapadnoj obali su litice i Plave pećine a na istočnoj lepe šljunkovite plaže. U neposrednoj blizini je Antipaksos, malo ostrvo sa prelepim plažama.

Parga je mala kopnena luka. Ulice su pune kafića i taverni a saobraćaja nema. Okružena je brdima koja su prekrivena maslinjacima i voćnjacima.

Kome je prvenstveno namenjena ova tura?

Ovakvo jedrenje prvenstveno je namenjeno onima koji imaju prethodnog iskustva ili je potrebno da bar izvesni članovi poznaju osnove jedrenja. Ovo je idealna tura za sve one koji žele da „nabace“ još nautičkih milja kako bi stekli potrebno iskustvo u budućem samostalnom upravljanju jedrilicom.

Kada je moguće jedriti na ovakvoj ruti?

Jedrenje na ovoj ruti obično se organizuje u predsezoni (april, maj, početak juna) ili krajem letnje sezone (druga polovina septembra, oktobar).

Da li moram da okupim celu posadu ili je moguće priključiti se grupi?

Moguće je priključiti se grupi. Upoznavanje zainteresovanih članova posade oranizujemo u Beogradu kada je moguće da se upoznate i sa svojim skiperom i detaljno porazgovarate oko svega što vas interesuje.

Za ljubitelje jedrenja objavljujemo deo našeg članka o plovidbi do Krita koji je izašao u časopisu „More“ septembra 2010.

„OD BARA DO KRITA“

Plovidba do Krfa

„Polazimo 23.04. predveče.

Duva jugo od nekih 20 čvorova i pada kiša. Orcamo celu noć, čas ka Bariju čas ka Valoni, ali radujemo se jer znamo da ujutru treba da okrene na istok, što nama i odgovara. Negde kasno popodne smo na Otonoiu. Još uvek sipi kišica. Na sidru samo jedan engleski ketch koji usidren sa tri sidra zauzima skoro celu uvalu koja je okrenuta na jugozapad, u nju ulaze talasi, ima još dosta mrtvog mora. Vidim da nam se ne smeši baš neko mnogo prijatno spavanje pa odlučujem da na motor nastavimo ka Peleokastrici na zapadnoj obali Krfa. Oko 22 h stižemo, vezujemo se u maloj marini i konačno odlazimo na pravo spavanje posle nekih tridesetak sati plovidbe. Sutradan divno jutro. Ljudi skoro da nema, za turiste je još rano. Prelepe peščane plaže bez gužve. Mi sedimo u kafanici na vrh brda pored nekog manastira i uživamo u jutru i pogledu. Oko podne počinje zapad, isplovljavamo oko 13 h i pošto nam vetar odgovara plovimo pravo ka Kefaloniji.“

....

Kod kapetana Korelija

Kefalonija je od Itake odvojena kanalom dugačkim oko 8.5 km koji je sjajan za jedrenje. Na jugozapadnoj strani zaliv ulazi duboko u ostrvo i deli ga na veći istočni i manji zapadni deo. Postoje pretpostavke da je Homer zapravo mislio na Kefaloniju ili jedan njen deo koji je ranije bio samostalno ostrvo kada je opisivao Odisejevu Itaku. U svakom slučaju danas je kapetan Koreli glavni zaštitni znak ovog ostrva, a centralna taverna u mestu u kome smo vezani zove se naravno „Captain Corelli’s“.

....

Predah na Zakintosu

„Hteli smo da odemo do zaliva Laganas koji je čuven po morskim kornjačama koje izlaze na obalu da snesu jaja u periodu od juna do septembra i zbog toga je sidrenje u ovom zalivu zabranjeno u tom periodu. Na žalost nismo to učinili jer smo već odmah sutradan oko podne krenuli ka Peloponezu. Zakintos jeste lepo ostrvo na kome ima šta da se vidi a pogotovo je lep van glavne sezone. Više vremena moraćemo da mu posvetimo neki drugi put“.

......

Na mestu pomorskih bitaka

„Krećemo ka mestu Pilos na Peloponezu. Deo Jonskog mora južno od Zakintosa pa do ostrva Kitera poznat je po dosta jačim vetrovima nego što su inače na drugim delovima ovog mora. Zaklona i marina ima malo i zato se trudimo da maksimalno dobro isplaniramo našu plovidbu. Prognoza nam je srećom dobra i jedrimo po lepom severozapadnom vetru jačine oko 15 čvorova i mirnom moru i tako stižemo u Pilos“.

.......

Kupanje ispod vodopada na pijanom ostrvu

„U međuvremenu i nama stiže rent-a-car pa odlazimo u obilazak ostrva. Odlučujemo da poslušamo policajkin savet i odemo da vidimo šume u kojima izvori slatke vode prave vodopade. Na putu do unutrašnjosti ostrva prolazimo kroz prelepa sela, povremeno zastajemo i obilazimo. U jednom od domaćinstava probali smo njihovu lozovaču koju zovu cipora ili cipura, nisam siguran, domaće masline i nekakve trave koje se ubacuju u neku vrstu marinade. Šta god da smo jeli ukus je bio odličan. Kroz šumu stižemo do vodopada. Osećamo se kao da smo na nekom tropskom ostrvu. Peja i ja se kupamo ispod vodopada iako je voda vrlo hladna i častimo sebe nezaboravnom hidro masažom“.

.......

Krit

„Gledajući Krit sa mora svako mora da se zadivi pred planinama koje su visoke preko 2.500 m. Svi smo uzbuđeni što smo i ovaj put stigli tamo gde smo i planirali. U Haniju stižemo po mraku. Lukobran na ulasku u grad je totalno razbijen. Neki delovi vire samo pola metra iz mora a na svu sreću radi svetionik tako da bez problema ulazimo u marinu koja je relativno mala i skoro popunjena. Ipak nalazimo mesto sa muringom, vezujemo se i priključujemo na struju. Marina je vrlo blizu centra Hanije koja je i u ovom periodu već prilično puna turista“

......

„Sutradan moja posada odlazi u obilazak klisure Samarija koja je jedna od najvećih u Evropi, dugačka 18 km a široka od 300 pa do samo 3 metra. Pre polaska vodič ih je upozorio da je pešačenje dosta naporno, posebno u letnjem periodu kad se dešavalo da neke vremešne Nemice koje su pale u nesvest u pola klisure nazad odvoze helikopterima. Osim toga u nekim delovima ima i odrona i postoje upozorenja –hodajte brže “.

......

„Sa Krita plovimo ka Hidri nešto malo više od 100 nm. Skoro sve vreme imamo lep zapadni vetar. Brinuli smo kakvo će nam biti vreme jer u potezu od Krita do Hidre mogu da duvaju prilično jaki severni vetrovi ali ispalo je više nego dobro i uživali smo u dobrom jedrenju. Jedna zanimljivost - Hidra spada u grupu Saronskih ostrva iako nije u Saronskom zalivu“

Marina je puna luksuznih motorih jahti a Leonard Koen ovde ima svoju kuću. U sezoni u marini je grozna gužva. Hvar je u visokoj sezoni prijatan naspram ove marine. Brodovi se vezuju tako što prvi koji stignu bace sidro i vežu se krmom. Nakon toga drugi red baca krmeno sidro i vezuje se pramcem na brodove iz prvog reda. Takvih redova bude pet ili više. Haos nastaje kad počnu da se odvezuju i kreću. Sidra se zapetljavaju, počinje dovikivanje i nervoza ali onda nastupa Sima Strahota! Nadimak smo mu dali još tada, 1996. jer nas je podsetio na lik iz crtanog filma sa Duškom Dugouškom. Jak, brkat, bradat sa dugom sedom kosom i dan danas on vozi svoj drveni čamac po marini i jedva čeka da nekome zatreba pomoć. Iz svog drvenog čamca izvlači sidra rukama i spašava sirote čarteraše koji ga adekvatno nagrađuju za uslugu. Pošto moja posada i ja ovaj put dolazimo na Hidru van glavne sezone Sima nema baš puno posla ali uskoro će sigurno imati“.

.....

Kroz Korintski kanal

„Isto popodne orcamo ka Korintu. Da bi skratili plovidbu stari Korinćani su popločavali put kojim su nekakvim drvenim napravama prevozili manje brodove preko prevlake. I to je bilo jednostavnije i brže nego plovidba oko Peloponeza.

.....

„Kopanje kanala završilo se 1893. dugačak je 6,5 km, širok 30 m, a dubok 8 m, spaja Korintski zaliv sa Saronskim i skraćuje plovidbu za oko 400 km.

....

„Prolaz kroz kanal plaćamo 270 evra i to je najskuplji kanal na svetu ako se uzme u obzir njegova dužina. Ploviba je zanimljiva, voda je zelena, a stene sivkaste boje, čini se kao da su od stvrdnutog peska. Kanal ne radi jedan dan nedeljno jer ga tad produbljuju. Iza nas su samo dve, tri jedrilice sa ruskom posadom. Čim smo izašli iz kanala dočekuje nas jak zapadni vetar pravo u čelo i veliko more. Iako smo planirali da plovimo dalje ipak odlučujemo da se vežemo u Korintu jer već pada mrak.“

....

Ime za trećeg klinca

„Sutradan se prebacujemo u prelepo malo mesto Frikes jer želimo da u našoj omiljenoj kafanici proslavimo Nenadov rođendan. Za povratak ka Baru očekuje nas olujni jugo koji okreće na olujni jugozapad a posle na sever. Nevreme će početi za nekih 48 sati pa nemamo mnogo vremena i plan je da sa Itake idemo direktno u Bar.

.....

„Vetar duva do svitanja, potom postaje potpuno mirno i po bonaci plovimo pored Krfa i ulazimo u Otrantska vrata. Sledeći dan pred zoru na nekih 40 nm od Bara pritisak drastično pada, za dva sata oko 8 mb. U kokpitu smo Peja i ja, već prilično umorni. Braca izlazi napolje i donosi tri piva. Kakvo pivo ovako rano! Ali imamo dobar razlog da nazdravimo – Braca je upravo dobio treće dete! Svakako divna vest, ali vreme za to ne mari, počinje jak jugo, pljušti kiša a u blizini čujemo jake gromove. U početku brizna vetra je 35 čvorova, izvlačimo pola genove jer nam je vetar povoljan i želimo da dobijemo na brzini. Iz iskustva znam da na ovom delu Jadrana jugo duva užasno jako i da će prognoza o 50 čvorova juga biti tačna. Kiša i dalje pljušti, sklapamo bimini.Ubrzo kreću refuli od 50 čvorova. Jedan nas skoro baca na bok. Brzo smo reagovali, skratili genovu i ostavili samo neka 3 kvadrata kako bi nas stabilizovala. Teši nas to što vrlo brzo idemo ka Baru i što nam je brzina konstantno veća od 9 milja.U ovakvim situacijama moramo da se šalimo i predlažemo da sinu da ime Jugo jer će ovaj dan sigurno pamtiti i po vremenu!“

Kontakt

YachtingADRIA doo
tel: +381 11 3556 196
+381 63 692 287
+381 63 7769 525
+382 69 590 657
e-mail: office@yachtingadria.com
www.yachtingadria.com
skype: yachtingadria