Home > Destinacije > Južna Italija i Sicilija

Južna Italija i Sicilija - 21 dan

Za naše goste koji već imaju iskustva u plovidbi organizujemo jedrenje do Južne Italije i Sicilije sa polaskom iz Bara.

Bar - plovidba preko Jadranskog mora - Otranto – Santa Marija di Leuka – Krotone (ili La Kastela) – Roćela Jonika (na Kalabriji) – Sirakuza – Katanja – Đardini Naksos i Taormina – Eolska ostrva (Lipari i Vulkano) – Šćila – Ređo di Kalabrija i povratak ka Baru

Krotone je poznat po Pitagorinoj školi a La Kastela po lepom starom zamku zbog koga i nosi ovo ime.

Sirakuza je osnovana još u 8-om veku p.n.e. od strane grčkih kolonista. Treba posetiti grčki i rimski amfiteatar i pećinu Dionisovo uvo.

Đardini Naksos je bio prva grčka kolonija na Siciliji a danas je svetski poznato turističko mesto. Od Đardini Naksosa može se žičarom stići do Taormine.

Aktivni vulkan Etna (3.340 m) udaljen je od Taormine samo sat vremena vožnje automobilom.

Prolaskom kroz Mesinski kanal koji ima najjače struje na Mediteranu ulazi se u Tirensko more. Tu vas čeka grupa aktivnih vulkanskih ostrva - Eolska ostrva.

Nakon plovidbe ka Kalabriji i Otrantu plovi se nazad u Bar.

Kome je prvenstveno namenjena ovakva tura?

Ovakvo jedrenje prvenstveno je namenjeno onima koji imaju prethodnog iskustva ili je potrebno da bar izvesni članovi poznaju osnove jedrenja. Ovo je idealna tura za sve one koji žele da „nabace“ još nautičkih milja kako bi stekli potrebno iskustvo u budućem samostalnom upravljanju jedrilicom.

Kada je moguće jedriti na ovakvoj ruti?

Ovakvo jedrenje obično se organizuje u predsezoni (april, maj, početak juna) ili krajem letnje sezone (druga polovina septembra, oktobar).

Da li moram da okupim celu posadu ili je moguće priključiti se grupi?

Moguće je priključiti se grupi. Upoznavanje zainteresovanih članova posade oranizujemo u Beogradu kada je moguće da se upoznate i sa svojim skiperom i detaljno porazgovarate oko svega što vas interesuje.

Za sve ljubitelje jedrenja objavljujemo odlomke teksta koji smo pisali za Nautički magazin br. 29, 2010. pod naslovom „Od Bara do Afrike“.

„Poslednjih desetak godina radim kao skiper i uvek mi najviše prijaju ture koje radim u aprilu i maju. Tada se okuplja posada koja ne voli da jedri tokom glavne sezone i kojoj je najbitnije da se plovi. Pošto su neki od njih već jedrili sa mnom po Hrvatskoj, Grčkoj i Siciliji ove godine isplanirali smo da isplovimo iz Bara i odemo do Tunisa i nazad. Zahvaljujući njima i ja imam priliku da ostvarim neke svoje želje i zaplovim ka mestima na kojima ranije nisam bio.

......

„Od Bara plovimo direktno do Roćele Jonike, jer nam duva istočnjak jačine do 25 čvorova. Jedra su nam skraćena i držimo konstantnu brzinu od 8 do 9 čvorova. Bobanu je wc-šolja naprasno postala najbolji prijatelj. Dovodim ga u kokpit i nazdravljamo jednom rakijicom, on opet povraća ali nakon toga odlazi na spavanje i miran je do jutra, što je zaista dobro za nekoga ko je prvi put na brodu. Ostatak posade uživa u jedrenju.

Smenjujemo se na četiri sata i nakon 48 sati plovidbe stižemo u Roćelu Joniku na Kalabriji. Tu upoznajemo neke skipere iz Hrvatske koji prevoze brod iz Đenove u Trst. Ispostavlja se da imamo zajedničke poznanike. U marini nema ni jednog broda koji je u čarteru, nema vike ni gužve a svi brodovi su vlasničke verzije i opremljeni su za ozbiljnu plovidbu. Ako se nekada zadesite u ovoj marini obavezno probajte picu na metar, jednu od najboljih koje smo jeli. Nakon dva dana neprestane plovidbe odmaramo se pre nego što isplovimo dalje do Sirakuze na Siciliji.

......

„Na Siciliji se penjemo na Etnu koja je na moju veliku radost još uvek pod snegom. Obilazimo Agriđento i čuvenu Dolinu hramova u kojoj su antički hramovi najočuvaniji na celom svetu. Ukupno ih je sedam i svi su u dorskom stilu. Iskorišćavamo preostalo vreme pre polaska i obilazimo i Enu, Raguzu i druge kontinentalne gradiće.

Odlučujemo da iz Sirakuze isplovimo za Maltu iako je po svim prognozama koje smo skinuli sa interneta najavljen zapadni vetar od 30 čvorova i more preko 4. Ne želimo da čekamo jer nam vetar, iako jak, ipak odgovara da bi što pre stigli u Valetu“.

......

„Luka u Valeti je najdublja evropska luka. Čuli smo da se tu mogu videti i dva patrolna čamca za obezbeđenje granice koje je bivši predsednik Malte Don Mintof dobio od Tita, a na njega će nas opet podsetiti i u Tunisu.“

......

„I mi imamo priliku da uz vatromet dočekamo prvi maj u Valeti. Obilazimo tvrđavu koja je sa svojim zidinama od 50 metara jedna od najvećih na svetu i zaista izgleda impresivno. Nekada je imala i osam palata u kojima su živeli vitezovi. Šetamo po starom gradu i obilazimo sve što nam izgleda zanimljivo“.

„Nakon dva dana odmora moramo dalje. Krećemo ka Tunisu“….

......

„Marina u Monastiru je po veličini i rasporedu gatova slična ACI marini u Rijeci Dubrovačkoj. Odmah se primećuje tipična arapska arhitektura, sve zgrade u marini su bele sa plavim prozorima i vratima. Temperatura je ovde viša za nekih pet stepeni nego na Malti i Siciliji i iznosi oko 28 stepeni. Osim jednog Oyster-a 55 i dve velike motorne jahte svi ostali brodovi su dužine od 10 do 13 metara, svi imaju solarne panele, wind generatore, radare i olujne flokove. Francuzi su vlasnici većine tih jedrilica, a mnogi na njima i žive. Marina je prilično jeftina i iznosi 1.100 evra godišnje za brod od 14 metara. Osim toga, kada se brod izvadi na suvo, vlasnik dobija besplatan smeštaj u apartmanu u marini dok ne vrati brod u vodu. Kupatila, restorani, kafići - sve je čisto i uredno. Odlučujemo da ostanemo tri dana u Tunisu jer moramo da se vratimo na vreme u Bar.“

......

„U Monastiru nailazimo na zanimljivog taksistu koji postaje naš vodič. Čovek po imenu Alaja Mansour je učitelj u penziji. Preko 20 godina radio je kao prevodilac u ambasadama po zapadnoj Evropi. Govori italijanski, francuski, nemački i engleski jezik. Priča nam da je Monastir dobio ime po latinskoj reči za manastir, da je tvrđava Ribat iz 9. veka i da je služila kao osmatračnica kako bi se na vreme spazili neprijateljski brodovi. Monastir je bio i Cezarova vojna baza odakle je preduzimao vojne akcije u druge delove Afrike. U Monastiru su snimani i kadrovi iz Žitija Brajanovog, Monti Pajtona. Priče o drevnoj prošlosti prepliću se sa pričama iz savremene istorije Tunisa“….

......

…„Puni utisaka zbog svega što smo obišli za ovako kratko vreme vraćamo se na Andreu da je pripremimo za plovidbu do zapadne obale Sicilije. Svi ljudi koje smo sreli i sa kojima smo bili u kontaktu bili su izuzetno ljubazni, pogotovo kad su čuli da smo iz daleka došli brodom. Svakome ko želi da plovi do Tunisa iskreno bih preporučio marinu u Monastiru“

......

„Često zaboravljamo da je Afrika jednim svojim delom sastavni deo čarolije Mediterana. Ova plovidba je za nas ujedinila dva dela njegovog lica – antičko i zapadno i ono često zapostavljeno, arapsko“.

......

„Sutradan krećemo ka Roćeli Joniki. Samo prolazimo pored Lipara, vulkanskih ostrva koje ne možemo ponovo da obiđemo jer nemamo vremena. Proračunavamo prolaz kroz Mesinski kanal. Struje su u proleće izuzetno jake, čak do 4 čvora. Sa strujom je povezan i vetar koji duva u istom pravcu. Struje su povezane i sa plimom i osekom u Gibraltaru. Severna struja i severni vetar počinju sat i 45 minuta pre plime u Gibraltaru a južna struja počinje 4 i po sata posle plime u Gibraltaru. Po našoj računici kanal treba da prođemo negde oko 3 sata ujutru da bi dobili vetar i struju sa severa a istovremeno izbegli gust saobraćaj u kanalu. Ubadamo pravi trenutak i struja nas nosi brzinom od 9 milja ka Kalabriji. Počinje i severni vetar iz kanala. Baš kako smo i želeli, Mesinski kanal prolazimo pod jedrima! Pored nas plove brodovi za lov na sabljarke. Dok jedan čovek osmatra ribe sa jarbola drugi ih sa jako dugačkog baštuna gađa kopljem. Sa naše zapadne strane, ponovo, ovoj put sa vode, vidimo Etnu pod snegom“.

......

„Iz Santa Marije plovimo ka Baru. Već pravimo plan za sledeću godinu – kuda bismo mogli u ovo isto vreme. Pada dogovor – Bar, Jonska ostrva, Peloponez i Krit. Neko dodaje da nam je onda Libija vrlo blizu i priča se nastavlja u tom smeru.

Srećom i tu plovidbu do Krita uspeli smo da organizujemo, ali o tome drugi put“...

Kontakt

YachtingADRIA doo
tel: +381 11 3556 196
+381 63 692 287
+381 63 7769 525
+382 69 590 657
e-mail: office@yachtingadria.com
www.yachtingadria.com
skype: yachtingadria